STROH (PAPAGAJ)

Prirodna staništa ove vrste papagaja su prilično ograničena područja na jugoistoku Australije. Po konstituciji veoma liče na svog srodnika, crvenu penantu, ali su nešto manje i dostižu veličinu oko 33cm.

Osnovna boja im je slamasto žuta, čelo im krasi narandžasto žuta traka, na grlu je u tragovima prisutna crvena boja, ispod kljuna se proteže plavi podbradak, dok su krila i rep sa spoljne strane plavi. Krila su dužine 18cm, a rep oko 20cm. Iris je tamno braon.Unutrašnja boja repnih pera je crna, a po leđima su preko žute podloge raspoređena crna pera u obliku krljušti. Ženke se razlikuju po nešto manjoj glavi i kljunu i slabije izraženoj narandžastoj traci. Kljun, veličine oko 2cm je sivo bele boje, dok su im noge sive sa crnim noktima. Mlade ptice su svetlijih i razlivenih boja.

Ovi papagaji su veoma spretni letači. Obično se okupljaju oko reka i njihovih pritoka, a hrane se semenjem akacija, čička i drugog bilja, kao i raznovrsnim voćem. Gnezde se u rupama, blizu vode. Podjednako dobro podnose velike vrućine i prilično niske temperature, što je inače odlika većine australijskih papagaja.

U rano proleće, oformljeni parovi svijaju gnezdo u dupljama drveća, gde ženka polaže 4-6 jaja i leži na njima oko 22 dana. Pet nedelja nakon izleganja mladi napuštaju gnezdo, ali još dva meseca ostaju uz roditelje i za to vreme uče da sami konzumiraju hranu, lete i veru se po krošnjama drveća. Polnu zrelost stiču posle 18 meseci, iako pun razvoj dostignu tek u uzrastu od dve godine.Ovi papagaji se pare samo jednom godišnje.

Kao kućne ljubimce trba ih hraniti semenjem suncokreta, prosa, ovsa, sirka šećerca, američkog sirka, konoplje, svetlim semenom i bar prosom.Od voća im možemo davati sve, osim kruške, breskve, dinje i lubenice, iako je najbolji izbor jabuka, zbog sporije oksidacije. Od povrća im možemo davati šargarepu, krastavac, papriku koja nije ljuta sa semenkama, spanać, blitvu, lobodu ili grančice peršuna sa lišćem. Kupus i sl. povrće ne treba davati jer mogu da izazovu proliv, pa čak i dizenteriju. S vremena na vreme treba im dati parče keksa, najpre ''Plazme''zbog svog kvalitetnog sastava, ali hleb, testeninu, grickalice tipa ''Smoki'',''Čips'' i sl. nikada !!!

Pošto ovaj papagaj jede hranu tako što je pridržava nogom, svo voće i povrće treba seći na kriške debljine od jednog i dužine od oko tri cm, kako bi ptica nesmetano mogla da ih drži u nozi i kljunom otkida zalogaje. Neophodno je da ishranu obogatimo vitaminima i mineralima, a o njihovom izboru ja ću vam biti dobar konsultant.

Zbog neobičnog izgleda, prijatnog oglašavanja i lakog pripitomljavanja, žuti penant je pravi izbor za kućnog ljubimca. Posebno je interesantan jer postoji malo prirodno žutih papagaja, naročito u kombinaciji sa plavo-crvenim perijem. Uz pravilnu ishranu i dobru negu, može da doživi starost do 30 godina.

Od mutacija postoji šarena, dok podvrsta nema.

TIGRICA (PAPAGAJ)

 
Ovo je jedna od najpoznatijih i najrasprojtranjenije čuvanih papagaja kao kućnih ljubimaca, kako kod nas, tako i širom Evrope, pa i sveta. Postojbina ove vrste je skoro čitava Australija, izuzev obalskih zona. Gnezde se u dupljam drveća i to u jatima, iz čega se vidi da je reč kolektivnoj vrsti papagaja. Njihova osnovna – prirodna boja je zelena sa žućkastom glavom i sa po tri crna pera u obliku minđušica sa svake strane vrata, a krila su prošarana crnim prugama, po kojima je ova ptica i dobila ime, asocirajući na šare tigra, dok je rep plavičasto zelen. Dužina joj dostiže i do 19 cm. U dugotrajnim periodima suše, koji nisu retki za Australiju, migriraju u velikim jatima, do kišovitih predela, gde odmah počinju sa gneždjenjem, a napuštaju okolinu po izleganju mladih. Ženke snesu 5-7 nekada i do 10 belih jaja veličine 9 x 15 mm. Pošto snese drugo jaje, počinje da leži na njima, s tim što jaja snosi svaki drugi dan. Period inkubacije traje od 18-21 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 4-5 nedelja. Dve nedelje nakon izletanja iz gnezda, a to je period u kome uče od roditelja da se sami hrane i usavršavju letenje, mladi su osposobljeni za nezavisan život, pa napuštaju roditelje.
 
Kada je reč o tigrici, onda je to papagaj koji se veoma dobro odgaja u zatočeništvu. Naučno ju je još 1805 god. Opisao izvesni G-din. Shaw, ali je postala poznata zahvaljujući G-dinu. John Gold, koji ih je prvi doneo u Englesku 1840 godine. Od tada, pa sledećih 10-tak god. masovno je izvožena iz Australije pa je australijska vlada bila prinuđena dekretom da zabrani dalji izlov i izvoz.

Za buduće odgajivače ovih veoma lepih i dinamičnih papagaja, moj savet je, da treba napraviti volijeru dužine 2m, širine 1,5m i visine 2m, što je dovoljno za uspešno parenje 10 parova papagaja. Važno je napomenuti da je preporučljivio da uvek bude jedan mužjak više nego ženki, što uglavom garantuje veći broj mladih ptica i bolje starateljstvo roditelja. Kućica za parenje treba da budu napravljene od daske ili debele šper-ploče, veličine 20 x 15cm u bazi i visine 20cm, sa otvorom od 6cm u prečniku. Dijagonalno od ulaznog otvora na podu treba napraviti udubljenje prečnika 6-7cm  i dubine 1cm u koje će ženka položiti jaja i ležati na njima.

       

Što se ishrane tiče, tigrice su veoma zahvalne i nezahtevne ptice, jer im je ista jednostavna: seme prosa, ovsa, muhara, kanarinsko seme, svetlo seme, a što se tiče voća i povrća, treba im davati jabuke, šargarepu, spanać, lišće maslačka ili trave mišovke.

Ako se ovaj papagaj kao kućni ljubimac drži pojedinačno u kavezu, onda se on uz malo strpljenja može naučiti da opnaša priličan broj reči i to veoma čisto i razgovetno, uz obavezno puštanje iz kaveza, što će mu omogućiti da veći deo dana provede na vašem ramenu ili glavi, što svako od nas i očekuje od kućnog ljubimca.
      Pored zelenih, što im je osnovna, prirodna boja, genetski su izvedene prvo žute (lutino), plave, bele (albino), kao i mešavine svih ovih boja, što ih svrstava u najšarolikije papagaje. Mužjaci se razlikuju od ženki po boji nosa (voštanice) tako što je ta boja kod njih plava, a kod ženki bela, žuta, braon, a najčešće boje mesa. To pravilo je isključeno kod čisto belih i žutih jedinki, jer je kod njih boja voštanice ista - boje mesa, a jedina razlika je što je kod mužjaka voštanica lakirana, dok je kod ženki matirana. Što se tiče veoma mladih papagaja bez obzira na boju pol nije mogdrediti jer je njihova voštanica rumenkasta.

BARNARD

Boje ovih papagaja variraju čak i u jednoj oblasti. Na jugu mogu biti i veoma veliki i jarko, intenzivno obojeni, dok su njihovi srodnici iz severnijih delova manji i na njima dominira vojnička zeleno-žuta boja. Naravno, ja ću vam predstaviti ovu južnu, koloritniju populaciju.

Osnovna boja im je intenzivno zelena, iako i tu ima puno nijansi, čelo je crveno, a deo iznad kljuna je crvenkasto-braon. Teme i gornji deo potiljka su zeleni. Na vratu imaju jedan deblji žuti okovratnik. Obrazine su plave boje. Plašt i leđa su tamnoplava, dok je trični deo zelen. Stomak je tirkizno zelen, a po sredini je jasno uočljiv zlatno-žuti prsten koji pri dnu dobija i crvenkaste obrise. Krila su dužine oko 17cm. Pokrivno perije im je zeleno, a u sredini žuto. Spoljašnja strana tih pera je plava, a odozdo crna. Rep je dužine 17-19cm. Srednja pera u repu su maslinastozelena, sa nešto plave nijanse. Sa spoljašnje strane su tamno plava sa belim krajevima. Donja strana repa je svetlo plava. Iris je tamno braon. Uski prsten oko očiju je sive boje. Kljun dužine oko 2cm je sivo-beo. Noge su sive sa tamnim noktima. Ova vrsta papagaja ima dve podvrste, i to bledozeleni barnard i klonkur barnard. Genezom su u zatočeništvu dobijene izabel, plava, žuta, albino i pastel žuta mutacija. Ženka je u odnosu na mužjaka nešto manja i intenzitet boja je slabiji. Zbog žutog kruga na vratu dobili su još i naziv prstenovrani papagaji.

Kao i većina australijskih papagaja i barnardi su veoma blage naravi, a oglašavanje im je umilno i tiho. Jedino je nešto glasnije u periodu parenja u čemu prednjače mužjaci jer je to i način da se nametnu i osvoje ženke, sa kojima će se, sa prvim prolećnim zracima, spariti i u dupljama akacija polažući 3-5 jaja, na kojima će ženke ležati 21-23 dana, produžiti svoju vrstu. Mladi će posle pet nedelja napustiti gnezdo, ali će ostati uz roditelje još mesec dana, posle čega će se potpuno osamostaliti.    Iako bernard ne spada u papagaje govornike to nikako ne isključuje ovu vrstu kao izuzetnog kućnog ljubimca. Sa životnom vekom oko 30 godina, veoma blage naravi i pripitomljive, krotke naravi, izuzetnog kolorita, gracioznog hoda i držanja, prijatnog oglašavanja i nedostatku afiniteta ka grickanju nameštaja, nedvosmisleno stiče kandidaturu vašeg potencijalnog miljenika. Imajući u vidu i njegovu raritetnost moje sugestije o izboru su izlišne.

par  barnarda

Hrane se oubičajnim semenjem za srednje i velike papagaje uz dodatak voća, povrća, zeleniša, vitamina i minerala, a već posle par nedelja neće se ustezati da parče ''Plazma'' keksa uzme iz vaše ruke. Komadiće voća i povrća konzumira držeći ih u nozi, pa ga je i u toj pozi jako jepo videti.

PENANTA

Stanište: Penant nastanjuje vlažne ili polu-vlažne šume do 1.600 m , a izuzetno i na 1.900 m;
Status: Penant je poznat po brojnosti.Navike: Penant obično živi u parovima ili manjim grupama od 4 do 6 ptica; mladunci se okupljaju u jata. U septembru se razdva posle sezone parenja; nije stidljiv; pristupačan je; obično se udružuje sa Istočnom Rozelom (Platycercus eximius); redovno je viđen da se hrani na tlu; jata mladunaca su nomadska; odrasli migriraju samo u zimu u okolna mesta,Penant je često viđen u predgrađima, let im je talasast sa brzim ritmovima krila; protkan ravnomernim kretanjem i propraćen prepoznatljivim zovom; dvosložni zov, alarmantni pozivi su serije piskavog plača; zvuk je generalno dublji od Istočne Rozele (Platycercus eximius).Prirodna hrana: uglavnom semena trava, žbunja i drveća, naročito eukaliptusa i akacije, uz to i hrane se i voćem, bobicama, pupoljcima, orasima, cvećem, nektarom, insektima i njihovim larvama. Ponašanje Penanta tokom parenja: sezona parenja je od septembra do decembra ili čak januara; tokom parenja mužjaci se nameštaju na grani blizu ženki sa malo raširenim krilima koje guraju napred nabirajuci perje na grudima; glavu drže visoko ili nagnutu unazad ili bočno, ljujaju se sa repom široko otvorenim, praćeni stalnim cvrkutanjem; gnezdi se uglavnom u rupama šupljinama drveća ili u šupljim granama trulog drveta. Penant nosi od 3 do 7 jaja, ženka sedi na jajima, ostavlja gnezdo kratko u rano jutro i kasno popodne, vreme inkubacije je 19 dana; period perjanja je 5 nedelja,mladunci formiraju jata nekoliko nedelja posle napuštanja gnezda; ptice koje još nisu dostigli potpuno perje odraslih ostaju u gnezdu; dimenzije jaja su 29,4 x 24,2 mm. Penant je srednje bučni mali papagaj, brzo se privržava, aktivan, izdržljiv kada se aklimatizuje; uživa  u žvakanju voća i grane vrba, voli da se kupa; uglavnom kompatibilan sa drugim pticama, često sleće na zemlju
i čeprka po pesku; u odgoju Penant zahteva standardnu temperaturu. Smeštaj Penanta: u parovima u kavezu dimenzija najmanje: 4 x 1 x 1,5m (12 x 3 x 4.5  stopa) sa zaštitnom granicom, kutija za gneždenje 22 x 22 x 60 cm, (9 x 9 x 24 inča) sa ulaznom rupom 8 cm, (3 inča) u prečniku.Ishrana Penant papagaja: mešavina semena suncokreta, semena trave za kanarince, razna prosa i korov, zob, pšenica
i male konoplje, razna voća i povrća, posebno šargarepe i jabuke, šipka, bobice planinskog jasena; zeleniš
(Mišjakina, maslačak, itd); jaje i meki insekti, kao i klice suncokreta.
Parenje u odgoju Penanta : redovno se postiže i nije komplikovano; parenje uglavnom počinje u aprilu, mužjak ženku često goni u toku sezone parenja; preferira panj od 25 cm unutrašnjeg prečnika, dubine najmanje 60 cm, položen dijagonalno; leglo ima obično 5 do 7 jaja, vreme inkubacija od 20 do 21 dana; ženku hrani mužjak tokom ovog perioda, ostavlja gnezdo samo tokom obavljanja nužde; period perjanja 35 dana; mladi su nezavisni posle 14 dana, odvajaju se od odraslih posle 4 nedelje, često budu dva parenja u godini.

NIMFA (PAPAGAJ)

OPSTE ODLIKE

Nimfe su veoma zastupljene kod uzgajivaca, kucama, i pet-shopovima. Krase ih velicina, prvrzenost vlasniku, lakoca parenja, i njihova niska cena koja je oko 10 eura. Zive na prostorima Australije, i prelaze velike razdaljine trazeci hranu i vodu. Glava im je zute boje, telo tamno sive, sa po jednom belom mrljom.Na glavi imaju cubu. Velicina ovog papagaja je oko 35 cm, sto nije malo, pa mu treba obezbediti veci kavez. Pored osnovne (divlje) boje, postoji dosta mutacija(albino-bela, ltino-zuta, siva sa belom glavom, kovana, i veliki broj sarenih).Zive od 15-20 godina, neke dozive i 25. Razlika u polovima je ocigledna kod polno zrelih ptica, ali kod mladih je tesko uocljiva. Polno zreli muzijak se od zenke razlikuje po boji glave koja je jarko zuta sa jarko-crvenim obrazima, dok je kod zenke sivkasto zuta, sa nesto manjim obrazima. Kod mladih ptica pol se odredjuje pracenjem ponasanja ptice(muzijak posle nekih5 meseci pocinje da peva, dok zenka ne) , i pipanjem karlicnih kostiju.

RAZMNOZAVANJE

U prirodi, ovi papagaji se razmnozavaju 2-3 puta godisnje od kraja februara, do pocetka novembra. Kod uzgajivaca se pare najcesce 3 puta godisnje.Zenka 10-ak dana po parenju snese 4-7 belih jaja. Muzijak i zenka naizmenicno leze na jajima 21-23 dana, posle cega se izlezu mladi. Mladi u gnezdu ostaju oko 5 nedelja. Uz roditelje ostaju jos oko 2 nedelje, a onda su spremni za samostalan zivot. Polno sazrevaju posle osam mesecin kada dobijaju zuto perje na glavi.

NIMFA KAO KUCNI LJUBIMAC

Nimfe su posle tigrica najcesci papagaji po domovima u vidu kucnih ljubimaca.Lako se pripitomljavaju, privrzene su svim ukucanima, a narocito maloj deci. Vole da se maze, i da se krecu slobodno po kuci. Nimfu je najbolje drzati samu, jer su to samozive ptice, ljubomorne na svog partnera(to vazi samo kada se nimfe drze u vidu kucnog ljubimca). Nimfe su karakteristicne po tome sto mogu da nauce "mali milion" zvizduka za relativno kratko vreme. Mogu da oponasaju ljudski govor, do 20-ak reci maksimum.

Na sve ovo dodao bih to da su nimfe idealni papagaji za odgajivace pocetnike. To znam iz iskustva, jer je moj prvi par papagaja bio upravo par nimfi.

ROZELA (PAPAGAJ)

 
OPSTE ODLIKE

Rozele su papagaji srednje velicine, krupniji od nimfi, ali kraceg perja, duzine oko 32cm. Zive na prostorima Australije,, a gnezde se u dupljama drveca, a cesto se moze videti jato ovih ptica i u ljudskim naseljima i parkovima (kao golubovi na nasim prostorima).Telo im je prekeiveno jarkim bojama, glava im je crvena sa belim obrazima, grudi su im crvene, a donji deo je zuckasto-zelen. Ledja su im kao kod tigrice,a rep tamno zelen i plav. Postoji jos i plava rozela, koja je ista kao crvena, samo se razlikuje po boji(glava im je zuta, a telo zuckasto- plavo).Legu se najcesce 2 puta godisnje od aprila do oktobra. Kada jednom odaberu para, ostaju vezani do kraja zivota. Razlika u polovima je uocljva jos kod mladih ptica(muzijak je krupniji od zenke, prelaz izmedju crvene i zeleno-zute boje na grudima je kod muzijaka jasno vidljiv, a kod zenke se boje malo mesaju, muzijak ima lepse boje, i lepse se oglasava).Hrane se hranom slicnom kao i nimfe(suncokret, ovas, proso, svetlo seme, dari, sirak,lan,niger), samo sto im treba davati vise masnijih semena. Takodje im treba davati voce i povrce(izuzev kruske,kupusa,i z. salate jer izazivaju stomacne tegobe), maslacak, mlad kukuruz, i mesavinu jaja i plazma keksa u periodu parenja.

RAZMNOZAVANJE

Kod odgajivaca, rozele se pare jednom ili dva puta godisnje, mada znam ljude koji sa rozelame izvedu i 3 veoma uspesna legla. Rozele se malo teze pare od nimfi i tigrica, i malo su cudne ptice po tom pitanju. Naime, muzijak iz cista mira pocne da napada zenku, ili je primora da snese jaja koja su najcesce neplodna. Hoce ponekad cak i da pojede jaja koja je zenka snela(razlog ovom ponasanju nije poznat, no iskusni odgajivaci smatraju da to rade ako im je gmezdo ugrozeno). Ali takve pojave se retko desavaju, ja ne znam za nijedan takav primer. Parenje pocinje pesmom muzijaka, koji doziva zenku u gnezdo. Posle parenja, zenka nosi 3-7 jaja, na kojima lezi 21-23 dana. Nakon izleganja, mladi rastu i operjavaju oko 6 nedelja, a zatim izlecu iz gnezda, Uz roditelje ostaju jos oko10 dana, a onda su spremni za samostalan zivot.Polno sazrevaju nakon 8 meseci, kada nastupa prvo mitarenje, i tada ptici treba poboljasati ishranu, i treba im davati rendana jaja i keks. Posle mitarenja muzijak dobija mnogo lepse perje, sjajno i bez razlivanja boja, a zenka ostaje slicna kao i pre. NAPOMENA: Gnezdo rozele mora biti duboko, i pozeljno je da to bude izbuseni panj.

ROZELA KAO KUCNI LJUBIMAC

Rozela mami svojim lepim bojama, temperamentnim ponasanjem, i ponositim stavom. Rozelu, kao i svaku pticu, treba nabaviti kao mladu. Ptica se relativno lako pripitomljava, uz malo vise truda nego kod nimfi. Ptica u pocetku ume da bude veoma plasljiva, pa ne je ne treba plasiti naglim pokretima. Rozele su mnogo radoznali papagaji. Nikad nece stajati mirno na jednim mestu, uvek ce biti u pokretu, zelece da oponasaju svaki zvuk koji cuju. Ne mogu da nauce veliki broj reci, ali za zvizduke i bilo kakve druge melodije su pravi majstori. Nece se nikad oglasavati bucno, nego tihim i prijatnim zvizdukom. Cena ove ptice je oko 2000-3000 dinara, i posebno napominjem da pri uzimanju ove ptice, brojni prodavci za nju govore da je mali Ara, pa je prodaju po dvostruko visoj ceni.